Ono sto mi smeta

Vozim lagano kroz Beograd, sasvim opusteno, ne obracajuci paznju na guzvu koja se ponavlja iz dana u dan. Dosadna svakodnevnica koja se ponavlja mesecima, put koji znam vec napamet, svaki semafor, rupu, svaki lezeci policajac.... dosadno je biti vozac autobusa.

A onda mi iznenada privuce paznju auto koji me je pretekao. Ne bi bilo nista cudno da nije stao posle pedesetak metara da kupi nesto na trafici. Stariji gospodin, pedesetak godina, izlazi iz dzipa sa sve mobilnim na levom uvetu, a parkirao se na sred puta, na pesackom ostavljajuci mi mesta da se jedva provucem. Cujem neku bakicu koja komentarise kako je to neki lokalni "biznismen" i kako se mnogo promenio od kad je postao drug clan i zaradio gomilu para. Kaze izmenjao je sve moguce partije i sad vise ne komunicira ni sa svojim roditeljima a o komsiluku i da ne pricamo. 

Smesno mi je slusajuci pricu, poznata, ima ih mnogo.

A onda opet, stojim na semaforu, crveno a pored mene prolece opet isti dzip. Nisam mogao da gledam, samo sam cuo kako skripe gume i onda nenormalno urlanje motora. Mislio sam da je sve proslo ok, prevario sam se. Zaculi su se krici prolaznika, a telo momka od oko dvadesetak godina je lezalo nedaleko na putu. 

Stajao sam tu nekih tri do cetiri sata, milicija je odradila uvidjaj, srecom decko nije nastradao. Zadobio je teske povrede, prelome nogu, ruku, naprsla lobanja... Dosao je i detetov deda i majka. Deda je urlao da mu samo kazu ko je to uradio, a onda je konacno dosao i otac od  decka. Nisam mogao da verujem, isti onaj dzip, isti onaj covek, samo sad nije vise bio bahat, sad je pao na kolena i plakao. Deda je shvatio da je njegovo unuce pokosio njegov sin i mislim da nije bilo milicije da bi uspeo u nameri da okonca zivot svom sinu. Cak mu je i obecao da ce mu on presuditi kad-tad.

Kad je sve proslo, shvatio sam da jos uvek vazi ona stara izreka da svako dobije ono sto je zasluzio, samo mislim da decko stvarno nije zasluzio da ispasta zbog bahatosti svog oca. 

Nagledao sam se svega, ali ovo cu pamtiti do kraja zivota, tri dana nisam mogao da se vratim na posao, cak sam razmisljao i da prestanem da vozim, ali sam onda shvatio da ce uvek biti bahatih i nepromisljenih vozaca koje nikada nece biti